Se razžálimi seku pać gá čujmi za neku nisréća i s
tolks po mlogu ga se dugudi za nekuj da napusni toze zenájsći žuvoti. Aku pak i
idna uprasna i ninadézna smrać, tugaz se razžálimi još po mlogu. Mlogija pate
zabrávimi či za se sretimi na ondzi sveti, i nismi se razdelili za doveka.
Nelson Rolihlahla Mandela (rudéni : 18 iulie 1918 – pučinali: 5
december 2013) i bili predsedátela na Južna Áfrika usreć gudinte 1994-1999.
Gulemi
putrivnići na ápartheida, i bili parvija predsedátel na Južna Áfrika udbráni s
universálin vot. U tuj vreme sej borili za puturénijtu na apartheida, na rasisma- mrázenijtu na unazi rása détu sa
ja daržáli za náj sétnata - na čarnigorcete, na sirmašlaka. Sami cigurin či znájti
po mlogija dáti un televizijte, ud détu sti čali du siga i ništa da piša samu
za toze post na bloga da badi po dalagji.
Još tolkuse išta de spumena či i bili zatorini u 1962 ta gudina, udsadini da rubuva sa satu négva
žuvoti. Na 12 juna 1964, uslubudéni sled 27 gudina, na 11 februára 1990, sled
idna izvanredna internácionalna kámpanija.
Pučinak véčini daruvaj-mu Guspudine, i svetlus véčna néka da
mu sveti, da pučinva u mir. Ámen.
Toze čeleći, détu nekuja sa gu računali za „terorist”, a drugija gu pučitvati, sej
borili za právcite na idno malčinstvu. No, i nija smi idno malčinstvu, razbire
se či tuj ni zlamenuva či nija si némami nášte právci. Idno i cigurnu, či: Socijálnata pudporka – socijálnata pomuš
– ali kaći mojmi da ij kraštemi ( RO - asistenţa socială ) i na, i za malčenstváta.
Niciun comentariu:
Trimiteți un comentariu